Kondilomi (HPV virusne bradavice): Sve što treba da znate

Kondilomi, papilomi, polne bradavice – sve su to nazivi za veoma neprijatnu virusnu i polno prenosivu bolest. Ovi izraštaji na koži i sluzokoži predstavljaju veliki problem zbog teškog lečenja, gotovo nemogućnosti potpunog uklanjanja virusa iz organizma, kao i mogućnosti da pređu u karcinom.

Šta su kondilomi i šta ih izaziva?

Uzrok nastanka kondiloma je HPV (humani papiloma virus) koji prianja za epitelne ćelije kože i sluzokože, najčešće genitalnog regiona, vagine, anusa i penisa, ređe kože testisa. Virus ceo svoj životni ciklus završava na površini sluzokože, pa se ne može dijagnostikovati analizom krvi.

Postoji preko 80 identifikovanih papiloma virusa koji prouzrokuju nekoliko različitih vrsta bradavica kod ljudi: kožne, plantarne, ravne i laringealne papilome. Od toga, 30 tipova izaziva polne kondilome.

Kako se prenosi HPV virus?

HPV se prenosi seksualnim putem, čak i blagim dodirom dve sluzokože, kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete. Novorođenče tada može dobiti laringealne papilome (kondilome u grlu). Teorijski su mogući i kondilomi na usnama i u usnoj duplji kao posledica oralnog seksa, ali je ova pojava u praksi dosta retka.

Klinička slika i simptomi

Kondilomi se najčešće nalaze u anogenitalnoj regiji. Kod muškaraca se pojavljuju na prepucijumu, frenulumu, sulcusu coronariusu penisa, otvoru uretre, a kod homoseksualaca i na anusu. Kod žena se najčešće nalaze na zadnjem zidu vestibuluma vagine, velikim i malim usnama, perineumu, ređe u vagini i na grliću materice.

To su obično mekane, izdužene papilomatozne tvorevine često na peteljci, sa karfiolastom površinom beličaste ili ružičaste boje. Moguća je sekundarna infekcija, maceracija i krvavljenje.

Dijagnoza i važnost drugog mišljenja

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike, histoloških, ultrastrukturnih i imunoloških ispitivanja. Važno je naglasiti da je potrebno tražiti više mišljenja pre početka bilo kakvog lečenja, jer su česti slučajevi pogrešnih dijagnoza. Neke promene koje izgledaju kao kondilomi mogu biti benigna polipoza koja nastaje zbog povećanog lučenja vaginalnog sekreta i prolazi sama od sebe.

Metode lečenja kondiloma

Lečenje kondiloma je individualno i može biti:

• Krioterapija - spaljivanje tečnim azotom (bezbolna metoda koja se ponavlja svaka 3-4 dana)
• Laser terapija - posebno efikasna za unutrašnje kondilome
• Hemijski preparati - 0.5% rastvor podofilotoxina, rastvori trihlorsirćetne kiseline, 5-fluoracil krema
• Hirurško uklanjanje - za veće i upornije promene
• Radiotalasna terapija - efikasna metoda sa minimalnim oštećenjem okolnog tkiva

Sve navedene metode leče samo manifestacije HPV-a, a ne bave se uzrokom - samim virusom. Čest je problem recidiv, pa je potrebno nekoliko tretmana.

Kondilomi kod trudnica

Kondilomi se često javljaju kod trudnica i tada pokazuju ubrzano širenje zbog pada imuniteta. Lečenje mora da se sprovodi tokom cele trudnoće, najčešće laserskom vaporizacijom. Ukoliko postoje izražene promene na grliću materice, laserska vaporizacija se radi 15-20 dana pre termina porođaja.

Vakcine protiv HPV-a

Postoje vakcine koje štite od kancerogenih tipova HPV virusa (Cervarix i Gardasil). One se preporučuju devojkama u dobi od 9 do 26 godina, a najveći efekat imaju u slučajevima gde prethodno nije bilo genitalnih infekcija. Vakcina se daje u tri doze, u razmacima od dva i šest meseci nakon prve doze.

U Srbiji se godišnje otkrije oko 1.400 novih slučajeva raka grlića materice, što je drugi najčešći uzrok smrti žena u svetu. Vakcinacija bi značajno smanjila ovu stopu, ali vakcine trenutno nisu na listi obaveznih i plaćaju se samostalno.

Zaključak

Kondilomi su neprijatna pojava koja zahteva strpljenje u lečenju. Ključno je tražiti više mišljenja pre početka terapije, buditi svesni mogućnosti recidiva i razmatrati preventivnu vakcinaciju, posebno kod mladih osoba. Redovni ginekološki pregledi su neophodni za rano otkrivanje promena.